Darko Kitanović

Državno takmičenje

darkobor — Thu, 25 Nov 2010 21:42:03 +0000

Moje prvo Državno takmičenje se dogodilo 2008 godine u Beogradu. Učestvovalo je 360 takmičara iz 120 klubova. Bilo je mnogo zagušljivo, jedva se disalo,prolazilo. Kategorije su dugo trajale, razglas je bio nejasan. Konačno je došla na red moja kategorija,bilo nas je mnogo. Pobedio sam prvu borbu,drugu,treću… Pitao sam trenera koliko još borbi imam, nije hteo da mi kaže da samveć učao u polu finale. Počela je i četvrta borba koju sam na moju veliku žalost izgubio. Izašao sam onako sav tuzan i bez jednog tračka nade da sam bilo šta osvojio.

Prišao mi je trener, potapšao me po ramenu i rekao; “ Nasmej se! Ne budi tužan, upravo si postao vicešampion države!“ Nisam mogo da verujem kad sam to čuo. Reči trenera neprekidno su odzvanjale u mojim ušima.Bio sam veoma srećan da to rečima ne umem ni da opišem.

Ovo takmičenje ostavilo je na mene veliki utisak. Mislim da bi svako trebao, bar jednom u životu, da oseti ovako nešto. Takmičenje nikada neću zaboraviti. Iako ih je bilo još mnogo posle ovog ni jedno nije ostavilo ovakav utisak na mene iako se nikad nisam vretio bez medalje.

Pregled sa takmičenja

darkobor — Wed, 24 Mar 2010 16:43:34 +0000

Moji prvi dani u sportu

darkobor — Tue, 23 Mar 2010 09:23:37 +0000

Sećam se bio sam jako mali. Tek sam navršio šestu godinu života kad sam počeo da trenitam karate. Uvek sam voleo da gledam filmove u kojima je bilo borbi, ali ni slutio nisam da ću vremenompostati jedan od tih vrhunskih karatista i jednog dana sam majstor karatea.
Bio sam jako nemiran kao mali i mesto me nije držalo. Stalno sam bio u pokretu i to kakvom pokretu. Sad bih bio na ljuljašci, a već za tren dok bi se mama okrenula ja bih stajao na vrhu tobogana. Jako živahan i stalno nemiran, često sam svojim nestašlucima plašio mamu. Onda je rešila da me upiše na neki sport i proba da smiri moju previše živu prirodu.
Na ulici je sasvim slučajno srela mog sadašnjeg trenera i požalila mu se kako ne zna kako da me smiri. Bez mnogo razmišljanja rekao joj je da me upiše na karate. Uspeh nije bitan, bitan je pravilan razvoj tela i zdrav način života koji će me naučiti, tako je rekao.
Već posle samo nekoliko dana eto mene među mladim karatistima. Tako je sve počelo, a kako se dalje odvijalo već ću vam detaljno i bez žurbe ispričati.