Darko Kitanović

Moji prvi dani u sportu март 23, 2010

Sećam se bio sam jako mali. Tek sam navršio šestu godinu života kad sam počeo da trenitam karate. Uvek sam voleo da gledam filmove u kojima je bilo borbi, ali ni slutio nisam da ću vremenompostati jedan od tih vrhunskih karatista i jednog dana sam majstor karatea.
Bio sam jako nemiran kao mali i mesto me nije držalo. Stalno sam bio u pokretu i to kakvom pokretu. Sad bih bio na ljuljašci, a već za tren dok bi se mama okrenula ja bih stajao na vrhu tobogana. Jako živahan i stalno nemiran, često sam svojim nestašlucima plašio mamu. Onda je rešila da me upiše na neki sport i proba da smiri moju previše živu prirodu.
Na ulici je sasvim slučajno srela mog sadašnjeg trenera i požalila mu se kako ne zna kako da me smiri. Bez mnogo razmišljanja rekao joj je da me upiše na karate. Uspeh nije bitan, bitan je pravilan razvoj tela i zdrav način života koji će me naučiti, tako je rekao.
Već posle samo nekoliko dana eto mene među mladim karatistima. Tako je sve počelo, a kako se dalje odvijalo već ću vam detaljno i bez žurbe ispričati.